Na nepuni sat vožnje biciklom od Ljubljane - prestonice Slovenije, nalazi se predivno Bohinjsko jezero, koje oduzima dah.
“Ovde u Sloveniji imamo izreku – u Bohinju zaostajemo dan-dva za svetom”, kaže Grega Silc, turistički vodič iz Slovenije.
Vekovima su sela, razbacana oko glacijalnog Bohinjskog jezera u Julijskim alpima, zbog loših puteva i nepristupačnog terena bila odsečena od preostalog dela zemlje. Putovanje do Ukanca – zaseoka na suprotnoj strani jezera čije bi ime u slobodnom prevodu značilo ’kraj sveta’, moglo je da traje nedeljama.
Ipak, 1906. godine, u poslednjim danima Austrougarskog carstva, kroz planine su prokopani tuneli, a pored vode je izgrađena pruga, povezujući severni rudarski grad Jesenice sa carskom jadranskom lukom u Trstu na jugu.
Dok je regija Bohinj time postala nešto manje udaljena, u vreme Jugoslavije ostala je politički izolovana od preostalog dela Evrope. Uprkos otcepljenju Slovenije od Jugoslavije 1991. godine i prijemu u Evrozonu 2007. godine, ostala je duboka veza sa prošlošću, kada se živelo sporijim tempom života, piše BBC.
Ovde, među drvenim kućicama i otvorenim ambarima praznih i razbacanih bohinjskih sela, lako je pretvarati se da Austrougarsko carstvo nikad nije palo. Alpski pastiri i dalje se penju na vrh planine Vogel da napasu stoku, a svakog septembra igrom i pesmom slave svoj povratak na obale jezera.
U proleće, površina jezera ponekad je toliko mirna da je nemoguće reći gde se završavaju borovi, a gde počinje voda. Tišina preplavljuje ceo predeo.
U zaseoku Ribčev Laz nalazi se bela crkva Jovana Krstitelja.
“Misterija. Niko ne zna koliko je tačno stara – sagrađena je pre 15. veka – niti značenje očuvane freske koja se nalazi u crkvi: beli Đavo sedi na Kainovom ramenu a anđeli imaju vampirske kandže. Ali u prošlosti je bilo uobičajeno da se hrišćanska dogma stapa sa lokalnom folklornom tradicijom na tako izolovanim mestima kao što je Bohinj“, objašnjava Silc.
“Ovde u Sloveniji imamo izreku – u Bohinju zaostajemo dan-dva za svetom”, kaže Grega Silc, turistički vodič iz Slovenije.
Vekovima su sela, razbacana oko glacijalnog Bohinjskog jezera u Julijskim alpima, zbog loših puteva i nepristupačnog terena bila odsečena od preostalog dela zemlje. Putovanje do Ukanca – zaseoka na suprotnoj strani jezera čije bi ime u slobodnom prevodu značilo ’kraj sveta’, moglo je da traje nedeljama.
Ipak, 1906. godine, u poslednjim danima Austrougarskog carstva, kroz planine su prokopani tuneli, a pored vode je izgrađena pruga, povezujući severni rudarski grad Jesenice sa carskom jadranskom lukom u Trstu na jugu.
Dok je regija Bohinj time postala nešto manje udaljena, u vreme Jugoslavije ostala je politički izolovana od preostalog dela Evrope. Uprkos otcepljenju Slovenije od Jugoslavije 1991. godine i prijemu u Evrozonu 2007. godine, ostala je duboka veza sa prošlošću, kada se živelo sporijim tempom života, piše BBC.
Ovde, među drvenim kućicama i otvorenim ambarima praznih i razbacanih bohinjskih sela, lako je pretvarati se da Austrougarsko carstvo nikad nije palo. Alpski pastiri i dalje se penju na vrh planine Vogel da napasu stoku, a svakog septembra igrom i pesmom slave svoj povratak na obale jezera.
U proleće, površina jezera ponekad je toliko mirna da je nemoguće reći gde se završavaju borovi, a gde počinje voda. Tišina preplavljuje ceo predeo.
U zaseoku Ribčev Laz nalazi se bela crkva Jovana Krstitelja.
“Misterija. Niko ne zna koliko je tačno stara – sagrađena je pre 15. veka – niti značenje očuvane freske koja se nalazi u crkvi: beli Đavo sedi na Kainovom ramenu a anđeli imaju vampirske kandže. Ali u prošlosti je bilo uobičajeno da se hrišćanska dogma stapa sa lokalnom folklornom tradicijom na tako izolovanim mestima kao što je Bohinj“, objašnjava Silc.
Odlicno...
ОдговориИзбришиPrelepa slika. :)
ОдговориИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши